Присуство пријатеља и његов заразни смех доносе радост и узбуђење у стан док проводе време са његовом пасторком

Младић се нашао у стану своје пасторке, призор који му никада није пропустио да му донесе осмех на лице.Звук смеха његових пријатеља који одјекује кроз собу био је као музика за његове уши, сведочанство радости коју је осетио у њеном друштву.Није могао а да не осети осећај поноса док је посматра како комуницира са њеном пријатељицом, њен смех заразан и заносан.Поглед на њу, тако пун живота и енергије, био је довољан да га натера да заборави на своје невоље.Како је вече одмицало, атмосфера је постајала интимнија, разговори су постали личнији.Младић је био привучен својом пасторком, њеном лепотом и шармом немогућим да се одупре.Помисао да буде са њом, да прелази забрањену линију, била је и узбудљива и застрашујућа.Али жеља да доживи нешто ново, нешто опасно, била је сувише јака да би се игнорисала.